Materijal iz studije slučaja (kreditne prevare)

Pojam prevare

Prevarom se može smatrati svaka vrsta nelegalnog ponašanja koja podrazumjeva obmanu, prikrivanje ili zloupotrebu poverenja. Karakteristično je da prevara u izvornom smislu ne podrazumijeva postojanje fizičke prijetnje ili bilo kog nasilnog akta da bi se došlo do njenog ostvarenja.

Prevare su osmišljene od strane pojedinaca ili organizovanih grupa kako bi  nelegalno stekli novčana sredstva ili materijalna dobra, pa čak i osigurali neke  lične ili poslovne pozicije, uz paralelno svjesno nanošenje štete drugoj strani.

Posledice prevarnih radnji koje se kvalifikuju kao operativni rizik mogu direktno dovesti do kreditnog rizika, ali i do reputacionog rizika. U pojedinim slučajevima, kao posledica izvršenih prevara, banka može pretrpjeti ogromne reputacione štete.

Vrste prevara

Prevare u kreditnim poslovima najčešće se sprovode pri apliciranju klijenata banke za kreditne proizvode. Do sada su se banke u Srbiji susretale sa različitim vrstama prevara i zloupotreba koje se mogu podeliti u više grupa.

Najšira podela prevara u kreditnim poslovima može se izvršiti na:

• Prevare u sektoru poslova sa stanovništvom i
• Prevare u sektoru poslova sa privredom

Sve prevare se mogu podeliti i na:

• Aplikacione prevare i
• Prevare tokom korišćenja kredita

Najveći broj pokušaja prevara i prevara javlja se pri apliciranju za kreditne proizvode (credit application), dok su prevare i zloupotrebe u toku korišćenja kredita daleko manje zastupljene.

U zavisnosti od počinioca, prevare se mogu podijeliti na:

• Prevare organizovanih grupa i
• Individualne prevare

Prevare organizovanih grupa se mogu podijeliti na:

• Eksterne prevare – prevare koje se odvijaju bez učešća zaposlenih u banci ili lica zaposlenih u firmama sa kojima je banka zaključila ugovore o poslovnoj saradnji (agenti prodaje),
• Interne prevare – prevare u kojima aktivno učestvuju zaposleni u banci ili lica zaposlena u firmama sa kojima je banka zaključila ugovore o poslovnoj saradnji (agenti prodaje, ovlašćeni procenjivači),
• Eksterno-interne prevare – prevare u kojima učestvuju zaposleni u banci, agenti prodaje, procjenjivači i klijenti banke. Prevare u kojima su pored internih lica (zaposleni u banci) uključena i eksterna lica (organizatori prevara) mogu nanijeti ogromne štete bankama, ne samo zbog kreditnog rizika, već i visokog reputacionog rizika. Organizatori prevara su veoma dobro upoznati sa kriterijumima za odobravanje kreditnih proizvoda, kao i samim postupkom obrade zahtjeva (analiza, verifikacija, fraud analiza i dr.) i svoje ponašanje prilagođavaju trenutnim uslovima.

Dokumenta koja se najčešće falsifikuju

Falsifikati su dokumenta sa lažnom sadržinom ili zloupotrebom postojećih originalnih dokumenata. Falsifikovana dokumenta se najčešće koriste pri apliciranju za kredit banke. Falsifikatom se mogu smatrati i originalni dokumenti banaka ukoliko je sadržina tih dokumenata lažna (prevaru vrše interna lica u banci).

Dokumenta koja se najčešće falsifikuju su:

• lična dokumenta (lična karta, putna isprava i dr.),
• dokumenta banke (izvodi banke po tekućem računu i druga dokumenta banke),
• dokumenta privrednog subjekta – poslodavca (potvrda o zaposlenju, isplatni list, potvrda o dužini radnog staža, administrativna zabrana, finansijski izveštaji o poslovanju i dr.),
• dokumenta državnih organa i institucija (OPJ obrazac, uverenje fonda PIO, radna knjižica, potvrde iz katastra i dr.)

Oblici i načini izvršenja prevara

Prema iskustvu banaka, prevare i zloupotrebe u kreditnim poslovima javljaju se u različitim oblicima i modalitetima od kojih su najčešći:

Kreditni poslovi sa stanovništvom

a) prevare koje se vrše u sprezi pravnih i fizičkih lica

1. Određeni broj lica se organizuje i registruje firmu, a zatim pronalaze lica koja podnose zahtjeve banci za odobravanje kredita. Kao pokriće dobijaju potvrde o zaposlenju i visini primanja koje su u stvari falsifikat. Obično je i firma fiktivna. Biraju se lica sa društvenih margina, narkomani, lica iz kriminogenih sredina, ucjenjena lica koja pristaju da za relativno nisku nadoknadu obave ovaj posao za organizatora. Kada dobiju kredit, sredstva uplaćuju na račun te firme, kako bi se prikazalo da je račun aktivan. Iz tih sredstava isplaćuju se lica koja su dobila kredit u već ranije dogovorenom iznosu, a onda se obično jedna ili dve rate vraćaju, nakon čega se podižu preostala sredstva i gasi firma. Organizatore ove prevare je teško pronaći.
2. Fizičko lice pronalazi firmu i pogodbom-kupovinom dogovara se sa vlasnikom oko izdavanja potvrde o zaposlenju i ličnim primanjima, zatim se takva dokumentacija predaje banci radi apliciranja za kredit. Nakon odobrenja kredita, isplaćuje se firma koja je izdala lažne potvrde, a ostala sredstava prisvaja fizičko lice – klijent, bez namere da otplaćuje kredit. Ovde je moguća i krađa identitenta (lažna lična karta, putna isprava), kao i falsifikovanje potrebne dokumentacije radi apliciranja za kredit.
3. Vlasnik firme, zbog loše finansijske situacije, primorava zaposlene da podignu kredit u namjeri da riješi trenutne finansijske probleme. U početnom periodu firma uredno servisira obaveze po  kreditu, međutim ukoliko zapadne u nove teškoće, prestaje sa radom, a klijenti gube zaposlenje i suočavaju se sa obavezama po kreditu.
4. Organizator prevare – poslodavac obećava zaposlenje klijentima uz uslov da podignu kredit koji će firma uredno servisirati. Posle realizacije kredita prevareni klijent nema mogućnosti da ostvari kontak sa organizatorom.
5. U potvrdi o zaposlenju i visini primanja poslodavci navode i potvrđuju zarade mnogo veće od stvarnih kako bi potencijalni korisnici ispunili kreditne uslove.

b) prevare fizičkih lica

1. Fizičko lice, sa ukradenom ličnom kartom na kojoj je samo promenjena slika, (krađa identiteta) aplicira i dobija od banke gotovinski kredit. U međuvremenu, pravi vlasnik lične karte dobija novu. Da je u pitanju prevara saznaje u trenutku kada dobija opomenu banke da ima neizmirene obaveze po odobrenom kreditu. Lice koje je falsifikovalo ličnu kartu daje otkaz i više nije dostupno, odnosno banka nema njegove prave podatke.
2. Falsifikuju se originalna dokumenta unošenjem lažnih podataka.

v) ostalo

1. Korisnici kredita, bez znanja i saglasnosti banke, otuđuju pokretna sredstva na kojima je banka uspostavila zalogu, kao obezbjeđenje odobrenog kredita. Ima slučajeva da korisnik kredita otuđi-proda nekretninu koja je stavljena pod hipoteku (lazni podaci iz katastra, prevara u dogovoru s pravnicima i sl).

Kreditni poslovi sa privredom 

Prevare pravnih lica

1. Pravno lice – firma podnosi zahtev za kredit, a kao zalog nudi nekretninu ili pokretnu imovinu čija je vrijednost višestruko uvećana u odnosu na stvarnu. Kada dobije kredit, takva firma se prodaje licima koja su obično prijavljena u BiH, Hrvatskoj ili na područiju KiM. Rate kredita se ne vraćaju, pokretna imovina se skloni, ili se tek tada utvrdi realna – prava vrijednost nekretnine stavljene pod hipoteku. Ista lica nakon toga otvaraju nove firme za koje ponovo traže kredit i tada nude nekretnine koje su već pod hipotekom.
2. Privredni subjekti, kao korisnici kredita, bez znanja i saglasnosti banke, prodaju pokretna sredstva, odnosno nekretnine na kojima je banka uspostavila zalogu, odnosno hipoteku radi obezbeđenja odobrenog kredita.
3. Preduzetnici, po dobijanju start up kredita od banke, zatvaraju samostalne trgovinske radnje koje su uredno registrovali kod Agencije za privredne registre i nestaju.
4. Poljoprivredno gazdinstvo uzima kredit za potrebe trećeg lica, a ne za sopstvene potrebe.
5. Pravna lica, uz zahtjev za kredit, dostavljaju falsifikovane finansijske izveštaje.
6. Odobreni krediti se nenamjenski koriste.

Signali koji mogu upućivati na prevare

Signali – indicije koje mogu upućivati na sumnju da je u pitanju pokušaj prevare najčešće su:

Sumnje u vezi izgleda i ponašanja fizičkog lica:

• Potvrde o zaposlenju i visini primanja obično glase na velike iznose koji ne prate opšti utisak o klijentu – njegov izgled i ponašanje,
• Kod manje iskusnih prevaranata vidljivi su znaci nervoze, užurbanosti, arogancije. Iskusniji prevaranti su ubedljiviji, agresivniji i prete odlaskom iz banke.
• Prevaranti se često pozivaju na lica iz upravljačke strukture banke ili lica iz javno-političkog života.
• Prevarant obično u banku dolazi sa trećim licem koje komunicira sa službenikom banke i raspituje se za uslove odobravanja kredita i potrebnu dokumentaciju.

Sumnje u vezi dokumentacije koja se odnosi na fizičko lice:

• Dokumentacija koja se podnosti pri apliciranju za kredit je po pravilu uredna.
• Podnosi se unapred pripremljena fotokopija dokumenata, npr. lična karta i koristi izgovor da je zaboravljena ili ostavljena radi registracije kola, i sl.
• Kada su u pitanju fantomske firme, za kontakt se ostavlja broj mobilnog, a ne fiksnog telefona. Fiksni telefoni firme su najčešće prijavljeni na fizička lica.
• Fantomske firme su skoro osnovane, do 2 godine, imaju račun u jednoj, eventualno dvije banke, vlasnici su mlađa lica.
• Zarade zaposlenih se ne uplaćuju na račune istog datuma,
• Podaci o firmi koji se dostavljaju banci razlikuju se od podataka koji se nalaze u Agenciji za privredne registre (adresa, osnivači, zakoniti zastupnici),
• Pečat, odnosno potpis na menici ili drugom instrumentu obezbeđenja razlikuje se od pečata, odnosno potpisa na depo kartonu,

Sumnje u vezi zaposlenih u banci:

• Izbegava se postupak za odobravanje kredita propisan procedurama banke.
• Agenti prodaje vrše pritisak na službenika banke da se odobri kredit.
• Neki podaci koji se odnose na agenta prodaje, kao što su veliki broj odbijenih zahteva za kredit ili veliki broj nevraćenih kredita, mogu biti ozbiljni signali da je u pitanju prevara.
• Na profakturi koju izdaje trgovac navode se proizvodi koji mogu ukazivati na pokušaj prevare (npr. na kredit se kupuju dve veš mašine i tri televizora).

PREDLOG ZAKLJUČAKA

Najefikasniji oblik zaštite banaka od prevara i zloupotreba je prevencija. U funkciji prevencije od prevara u kreditnim poslovima je formiranje  Foruma za prevenciju zloupotreba u kreditnim poslovima, koji  ima za cilj efikasnu zaštitu banaka i njihovih klijenata, pravnih i fizičkih lica od prevara i zloupotreba u postupku odobravanja i korišćenja kredita. Uspostavljanje saradnje između Banaka preko ovakvog radnog tela , olakšaće otkrivanje i sprečavanje eksternih prevarnih radnji, kao događaja koji predstavljaju operativni rizik koji Banke, u skladu sa važećim propisima , moraju da identifikuju i mere.Istovremeno, saradnja između Banaka doprineće efikasnijem prilagođavanju novim standardima merenja kapitala  i definisanja načina njegovog merenja ( Bazel II, III ).Preko Foruma će se uspostaviti i unapređivati saradnja između Banaka i nadležnih državnih organa , Mup-a , tužilaštva i sustava ne samo radi prevencije od prevarnih radnji i zloupotreba , već i efikasnijeg sprovođenja istražnih i dokaznih postupaka.Članovi Foruma za prevenciju zloupotreba u kreditnim poslovima mogu biti predstavnici banaka i drugih subjekata koji su zainteresovani za sprečavanje prevarnih radnji i zloupotreba u kreditnim poslovima ( predstavnici Centralne Banke Crne Gore, Mup-a , tužilaštva , sudstva, i dr..)

Osnovna mera prevencije je da se, pored indentifikacije firmi i lica za koje postoji osnovana sumnja da vrše prevaru, utvrdi i sam modalitet prevare, kako bi banke na osnovu toga utvrdile propuste i dogradile važeće procedure pri obradi kreditnog zahteva.

Imajući u vidu značaj prevencije, kao najefikasnijeg načina zaštite banaka od prevara i zloupotreba,  neophodno je uspostaviti :

1. U početnoj fazi uspostavljanja saradnje između banaka, potrebno je da se otvori zajednička adresa elektronske pošte kako bi banke, članovi Foruma, mogle efikasnije i jednostavnije međusobno da komuniciraju, radi provere sumnjivih podataka i informacija.

Informacije koje bi banke međusobno razmenjivale treba da sadrže:

• za fizičko lice – ime i prezime i JMBG,
• za pravno lice – naziv i matični broj i
• kratak opis pokušaja prevare ili izvršene prevare

2. U rad Foruma uključiti predstavnike nadležnih državnih organa, MUP-a, tužilaštva i sudstva, radi prevencije od prevara i zloupotreba, ali i efikasnijeg sprovođenja istražnih i dokaznih postupaka.
3. U narednoj fazi razvoja i unapređenja saradnje između banaka formirati zajedničku bazu podataka za prevenciju prevara i zloupotreba u kreditnim poslovima.